Odgovor na pitanje koliko stres utiče na začeće može se predstaviti u najkraćoj formi – veoma mnogo! Dejstvo stresa na fenomen začeća je dvojako. Poznato je da stres direktno utiče na hormonsku sliku u organizmu jer je ceo hormonski sistem pod direktnim uticajem kore velikog mozga. Izmenjena hormonska slika u organizmu doprinosi smanjenoj reproduktivnoj sposobnosti i žena, i i muškaraca. Kod žena sa psihološkim problemima kao direktna posledica dejstva hormona stresa može doći do narušavanja menstrualnog ciklusa, izostanka ovulacije, veće mogućnosti ranih pobačaja (koje žena i ne primeti jer menstruacija ili ne kasni ili kasni tek nekoliko dana). Hormoni stresa kod muškaraca dovode do problema sa potencijom, a i produkcija spermatozoida može biti narušena. S druge strane, postoji indirektno dejstvo stresa. Stresogene situacije mogu da podstaknu nezdravi životni stil koji uključuje pušenje, konzumiranje alkohola, neadekvatnu ishranu, što ima veliki negativni upliv na reproduktivnu sposobnost.
Takođe, kada se razmatra stres i začeće može se postaviti i pitanje – da li je stres doveo do problema sa zatrudnjivanjem ili, pak, problemi sa zatrudnjivanjem provociraju stres? Može se reći da između stresa i zatrudnjivanja postoji složeno međusobno dejstvo. S toga ne čude brojni primeri da, kada neki par sa nerazjašnjenim uzrokom steriliteta, posle niza godina lečenja, odustane od ideje za ostvarivanjem roditeljstva, ili usvoji dete, dođe do sasvim spontane trudnoće.
Iz ovih razloga, često se u timu za lečenje steriliteta pored ginekologa, urologa i biologa nalaze i psiholozi. Pored toga, često i sam prolazak kroz terapijske procedure i program vantelesne oplodnje može biti izvor stresa za par koji želi da ostvari trudnoću.